DRUŽBA DUGOG LUKA #2

by Hrvoje

“Hood je bio jedan od onih ljudi što ih knjige gotovo doslovno zgrabe i progutaju, poput čudovišta s čeljustima od kože i papira. Nije bilo pretjerano reći da je upao tako duboko u knjigu kao što bi neoprezni putnik mogao upasti duboko u močvaru ili u neku čudnu tropsku biljku ljudožderku; samo što je u ovome slučaju putnik bio opčinjen te se nije ni opirao. Iznenada bi usred rečenice postao tih i nastavio čitati; ili bi iznenada počeo strastveno čitati naglas, raspravljajući se s nekim u knjizi, a da se pri tome ne bi obraćao nikome u sobi. Iako obično nije bio nepristojan, znao bi odlutati kroz salone drugih ljudi prema njihovim policama s knjigama te bi se u njima, moglo bi se reći, izgubio, poput nehajnog obiteljskog duha.”

Continue Reading
Previous Article